Evanđelje po Luki 7,1-10

¹ Pošto je završio sve govore pred narodom, pođe u Kafarnaum. ² Ondje je u nekoga satnika ležao na umoru sluga koji mu je bio mio. ³ Kad je čuo za Isusa, dade ga po židovskim starješinama zamoliti da dođe i ozdravi njegova slugu. ⁴ Ovi dođoše k Isusu i usrdno ga zamoliše: »On zaslužuje da mu to učiniš, ⁵ jer voli naš narod i sagradio nam je sinagogu.« ⁶ Isus pođe s njima. Kad više nije bio daleko od kuće, poruči mu satnik po prijateljima: »Gospodine, ne trudi se, jer nisam dostojan da uđeš pod moj krov. ⁷ Zato i nisam smatrao sebe dostojnim da dođem k tebi. Reci samo riječ i ozdravit će moj sluga. ⁸ I ja, iako sam podložnik, reknem nekome od vojnika što su pod mojim zapovjedništvom: Idi! i ide; a drugome: Dođi! i dođe; i svome sluzi: Učini to! i učini.« ⁹ Kad je to čuo Isus, zadivi mu se. Okrenu se i reče mnoštvu koje ga je pratilo: »Kažem vam: Tako velike vjere ne nađoh u Izraelu!« ¹⁰ Kad se poslani vratiše kući, nađoše zdrava slugu koji je bio bolestan.