Evanđelje po Ivanu 4,5-42

⁵ Tako dođe u samarijski grad koji se zove Sihar, blizu zemljišta što ga je bio darovao Jakov svojemu sinu Josipu. ⁶ Tamo je bio Jakovljev studenac. Umoran od puta Isus je sjeo na studencu. Bilo je oko šeste ure. ⁷ Tada dođe žena Samarijanka zahvatiti vode. Isus je zamoli: »Daj mi da se napijem!« ⁸ – Njegovi su učenici naime bili otišli u grad kupiti hrane – ⁹ Žena mu Samarijanka odvrati: »Kako možeš ti, Židov, tražiti od mene, žene Samarijanke, da se napiješ?« – Židovi naime ne održavaju veze sa Samarijancima. – ¹⁰ Isus joj odgovori: »Kad bi ti znala Božji dar i onoga tko ti govori: Daj mi da se napijem! – ti bi ga zamolila, i on bi ti dao vodu živu.« ¹¹ Žena mu odvrati: »Gospodine, nemaš čim ni zahvatiti, a studenac je dubok. Odakle ćeš uzeti vodu živu? ¹² Jesi li ti veći od našega oca Jakova koji nam dade ovaj studenac, i sam je pio iz njega, i njegovi sinovi, i njegova stoka?« ¹³ Isus joj odgovori: »Svaki koji pije ove vode, opet će ožednjeti. ¹⁴ A tko pije vode koju ću mu ja dati, ne će ožednjeti dovijeka. Nego voda što ću mu ja dati, bit će u njemu izvor vode što teče u vječni život.« ¹⁵ Tada ga žena zamoli: »Gospodine, daj mi te vode, da ne ožednim više i da ne dolazim ovamo po vodu.«
¹⁶ Isus još reče: »Idi, zovni svoga muža i dođi onda opet ovamo!« ¹⁷ Žena odvrati: »Nemam muža.« Isus joj reče: »Pravo si kazala: Nemam muža. ¹⁸ Jer si imala pet muževa, i sad ovaj koga imaš nije ti muž. To si pravo kazala.« ¹⁹ Reče mu žena: »Gospodine, vidim da si ti prorok. ²⁰ Oci su se naši klanjali Bogu tamo na gori, a vi kažete da je u Jeruzalemu mjesto gdje se treba klanjati Bogu.« ²¹ Isus joj odvrati: »Vjeruj mi, ženo, dolazi čas kad se ne ćete klanjati Ocu ni na onoj gori tamo ni u Jeruzalemu. ²² Vi ne znate čemu se klanjate; mi znamo čemu se klanjamo; jer spasenje dolazi od Židova. ²³ Ali dolazi čas, i već je tu, kad će se pravi klanjatelji klanjati Ocu u duhu i u istini; jer takve klanjatelje traži Otac. ²⁴ Bog je duh i oni koji mu se klanjaju, trebaju mu se klanjati u duhu i u istini.« ²⁵ Žena mu odvrati: »Znam da dolazi Mesija – to jest Pomazanik. Kad on dođe, sve će nam kazati.« ²⁶ Tada joj reče Isus: »Ja sam, koji govorim s tobom.«
²⁷ U taj čas dođoše njegovi učenici. Oni su se čudili što je govorio sa ženom. Ali nijedan ne upita: »Što od nje tražiš« ili »Zašto s njom razgovaraš?«
²⁸ Žena ostavi svoj krčag, ode u grad i reče ljudima: ²⁹ »Dođite! Vidite čovjeka koji mi kaza sve što sam učinila! Da nije to Mesija?« ³⁰ Tada izađoše iz grada i dođoše k njemu. ³¹ Uto su ga molili učenici: »Učitelju, jedi!« ³² A on im odvrati: »Ja trebam jesti hranu za koju vi ne znate.« ³³ Tada učenici rekoše jedan drugome: »Da mu tko nije donio da jede?« ³⁴ Isus im reče: »Moja je hrana to da činim volju onoga koji me je poslao, i da izvršim njegovo djelo. ³⁵ Ne kažete li vi: Još četiri mjeseca i dolazi žetva? Eto, velim vam: Podignite svoje oči i promatrajte njive! One su već bijele za žetvu. ³⁶ Onaj koji žanje, prima plaću i sabire plod za vječni život, da se raduju zajedno: i koji sije i koji žanje. ³⁷ Jer ovdje pristaje poslovica: Jedan sije, drugi žanje. ³⁸ Ja vas poslah da žanjete gdje se vi niste trudili; drugi su se trudili, a vi ste u njihov posao ušli.«
³⁹ Mnogi Samarijanci iz onoga grada povjerovaše u njega, jer je žena svjedočila: »On mi kaza sve što sam učinila.« ⁴⁰ Samarijanci izađoše dakle k njemu i zamoliše ga da ostane kod njih. Tako ostade ondje dva dana. ⁴¹ I mnogo ih je više počelo vjerovati zbog njegova nauka. ⁴² Oni rekoše ženi: »Sad ne vjerujemo više zbog tvoje izjave; jer sami čusmo i znamo: Ovaj je zaista Spasitelj svijeta.«