1 Poslije dva dana bio je Vazam, blagdan beskvasnih kruhova. Tada su tražili svećenički glavari i pismoznanci priliku da ga na prijevaru uhvate i ubiju. 2 Ali rekoše: »Samo ne na blagdan! Inače će se pobuniti narod.«
Pomazanje u Betaniji
3 Kad je on boravio u Betaniji u kući Šimuna Gubavca i bio za stolom, dođe žena s alabastrenom posudom punom dragocjenoga čistog nardova ulja. Ona razbi alabastrenu posudu i izli ulje na njegovu glavu. 4 Na to se neki razljutiše i rekoše jedan drugome: »Čemu to rasipanje pomasti? 5 Mogla se ta pomast prodati za više od trista denara i novac dati siromasima.« I mrmljali su na nju. 6 A Isus reče: »Ostavite je! Zašto je žalostite? Ona učini dobro djelo na meni. 7 Jer siromaha imate svagda među sobom i možete im dobro činiti kad god hoćete; a mene nemate svagda. 8 Ona je učinila što je mogla; ona pomaza unaprijed moje tijelo za ukop. 9 Zaista kažem vam: Svuda po svemu svijetu, gdje se bude propovijedalo evanđelje, kazat će se, njoj na spomen, što je ona učinila.«
10 Tada ode Juda Iškariotski, jedan od dvanaestorice, k svećeničkim glavarima da im ga izda. 11 Oni se obradovaše kad to čuše i obećaše mu dati novaca. Sad je tražio zgodu da ga izda.
Priprava za vazmenu gozbu
12 U prvi dan beskvasnih kruhova, kad se običavalo klati vazmeno janje, upitaše ga njegovi učenici: »Kamo da idemo i pripravimo za te vazmeno janje?« 13 Tada posla dvojicu svojih učenika i naloži im: »Idite u grad! Tamo će vas sresti čovjek s krčagom. Idite za njim; 14 i gdje uđe, kažite gospodaru one kuće: Učitelj pita: Gdje je dvorana u kojoj mogu slaviti Vazam sa svojim učenicima? 15 On će vam pokazati veliku gornju prostoriju opremljenu za gozbu. Ondje nam pripravite!« 16 Učenici odoše u grad i nađoše kao što im je bio Isus kazao i pripraviše Vazam.
17 Kad bi večer, dođe s dvanaestoricom. 18 Kad su bili za stolom i jeli, Isus reče: »Zaista kažem vam: Jedan od vas, koji jede sa mnom, izdat će me.« 19 Ožalošćeni, pitali su ga jedan za drugim: »Da nisam ja?« 20 On im odvrati: »Jedan je od vas dvanaestorice, jedan koji umače sa mnom u zdjelu. 21 Sin Čovječji ide, istina, kao što je za njega pisano; ali teško čovjeku koji izda Sina Čovječjega! Bolje bi bilo tomu čovjeku da se nije rodio.«
22 Dok su blagovali, uze Isus kruh, izreče blagoslov, razlomi kruh, dade im ga i reče: »Uzmite, ovo je moje tijelo.« 23 Tada uze kalež, zahvali i dade im ga, i pili su svi iz njega. 24 Pritom im reče: »Ovo je moja krv, krv saveza koja se prolijeva za mnoge. 25 Zaista kažem vam: Više ne ću piti od ovoga trsova roda do onog dana kad ga budem pio posve novoga u Božjem kraljevstvu.« 26 Tada otpjevaše hvalospjev i izađoše na Maslinsku goru.
27 Tada im Isus reče: »Svi ćete se vi sablazniti zbog mene ove noći. Jer stoji pisano:
Udarit ću pastira,
onda će se razbježati ovce.
28 Ali poslije svojega uskrsnuća ići ću pred vama u Galileju.« 29 Petar mu odvrati: »Ako se i svi sablazne zbog tebe, ja ne ću.« 30 Isus mu odvrati: »Zaista kažem ti: Još noćas, prije nego pijetao dva puta zapjeva, tri puta ćeš me zatajiti.« 31 A on je još revnije uvjeravao: »I ako bih morao poći u smrt s tobom, ne ću te zatajiti.« Tako su tvrdili i svi drugi.
32 Dođoše u predio koji se zvao Getsemani. On reče svojim učenicima: »Sjedite ovdje, dok se pomolim!« 33 Samo uze sa sobom Petra, Jakova i Ivana. Tada poče drhtati i plašiti se. 34 Reče im: »Žalosna je moja duša do smrti. Ostanite ovdje i bdijte!« 35 Tada ode malo dalje, baci se na zemlju ničice i molio se da bi ga mimoišao ovaj čas, ako je moguće. 36 »Aba, Oče«, reče, »tebi je sve moguće; uzmi ovaj kalež od mene! Ali ne kako ja hoću, nego kako ti hoćeš.« 37 Tada dođe i nađe ih gdje spavaju. Reče Petru: »Šimune, ti spavaš? Zar nisi mogao bdjeti ni jednu uru? 38 Bdijte i molite se da ne padnete u napast! Duh je, istina, voljan, ali je tijelo slabo.« 39 Udalji se po drugi put i pomoli se istim riječima. 40 Kad se vratio, nađe ih opet gdje spavaju. Oči su im bile otežale, i nisu znali što bi mu odgovorili. 41 Dođe po treći put i reče im: »Jednako spavate i počivate? Dosta. Došao je čas. Evo, Sin Čovječji bit će predan u ruke grješnicima. 42 Ustanite, hajdemo! Evo, moj se izdajnik približio!«
43 Dok je još govorio, dođe već Juda, jedan od dvanaestorice, i s njim četa s mačevima i toljagama, po nalogu svećeničkih glavara, pismoznanaca i starješina. 44 A izdajnik je bio s njima ugovorio znak: »Koga poljubim, taj je. Uhvatite ga i odvedite ga oprezno!« 45 Kad dođe, odmah pristupi k Isusu, poljubi ga i reče: »Učitelju!« 46 A oni staviše ruke na njega i uhvatiše ga. 47 A jedan od onih što su stajali ondje potegnu mač, udari njim slugu velikoga svećenika i odsiječe mu uho. 48 Isus im reče: »Kao na razbojnika izašli ste s mačevima i toljagama da me uhvatite. 49 Svaki sam dan bio među vama u Hramu i učio, i niste me uhvatili. Ali neka se ispuni Pismo.« 50 Tada ga svi učenici ostaviše i pobjegoše. 51 A neki mladić, koji je na golu tijelu nosio samo platnenu haljinu, išao je za njim; i uhvatiše ga.* 52 A on ostavi platnenu haljinu i gol pobježe od njih.
53 Odvedoše Isusa k velikomu svećeniku. Tamo su se sabrali svi svećenički glavari, starješine i pismoznanci. 54 Petar je išao za njim izdaleka, do u dvorište velikoga svećenika. Ondje je sjedio sa slugama uz vatru i grijao se. 55 Svećenički glavari i sve Veliko vijeće tražili su svjedočanstvo protiv Isusa, da ga ubiju. Ali ne nađoše nijedno. 56 Istina, iznesoše mnoge lažne izjave o njemu, ali njihove izjave nisu bile suglasne. 57 Neki još ustadoše i lažno izjaviše o njemu: 58 »Mi smo čuli gdje on govori: Ja ću razvaliti ovaj Hram koji je sagrađen čovječjom rukom i u tri dana sagradit ću drugi koji nije načinjen čovječjom rukom.«* 59 Ali ni u tom se nije slagalo njihovo svjedočanstvo. 60 Tada se diže veliki svećenik, stupi na sredinu i zapita Isusa: »Zar nemaš ništa odvratiti na to što ovi iznose protiv tebe?« 61 On je šutio i nije ništa odgovorio. Opet ga zapita veliki svećenik: »Jesi li ti Mesija, Sin Blagoslovljenoga?« 62 A Isus odgovori: »Ja sam; i
vidjet ćete Sina Čovječjega
gdje sjedi s desne Svemogućega
i dolazi na nebeskim oblacima.«
63 Tada veliki svećenik razdera svoju haljinu i reče: »Čemu trebamo još svjedoke? 64 Čuli ste hulu; što vam se čini?« Oni jednoglasno izjaviše da je zaslužio smrt. 65 I neki su pljuvali na nj, pokrivali mu lice, udarali ga pesnicama i rugali se: »Proreci!« Sluge su ga udarale po obrazu.
66 Dok je Petar bio dolje u dvorištu, dođe jedna od sluškinja velikog svećenika. 67 Kad vidje gdje se Petar grije, pogleda na nj i reče: »I ti si bio s Isusom Nazarećaninom.« 68 On zataji i reče: »Ne znam i ne razumijem što govoriš.« Tada izađe van u predvorje. I pijetao zapjeva. 69 I kad ga vidje ondje sluškinja, reče onima što su tamo stajali: »Ovaj je jedan od njih.« 70 On opet zataji. Malo zatim oni što su okolo stajali rekoše Petru: »Doista si ti jedan od njih jer si Galilejac.« 71 Tada se poče kleti i preklinjati: »Ne znam toga čovjeka o kojem govorite.« 72 Odmah zapjeva pijetao po drugi put. I Petar se sjeti riječi koju mu je bio Isus rekao: »Prije nego zapjeva pijetao dva puta, zatajit ćeš me tri puta.« I on proplaka.
15
1 Odmah u rano jutro održaše svećenički glavari vijećanje sa starješinama i pismoznancima, cijelo Veliko vijeće. Oni dadoše Isusa svezana odvesti i predati Pilatu. 2 Pilat ga upita: »Jesi li ti kralj židovski?« On mu odgovori: »Ti kažeš.« 3 I iznesoše svećenički glavari mnoge tužbe protiv njega. 4 Pilat ga upita dalje: »Zar ništa ne odgovoraš? Čuješ li što sve iznose protiv tebe!« 5 Ali Isus ne odvrati više ništa, tako da se Pilat čudio. 6 O blagdanu običavao im je pustiti jednoga sužnja kojega bi zatražili. 7 Tada je ležao u zatvoru čovjek po imenu Baraba s drugim buntovnicima. Oni su u buni počinili umorstvo. 8 I tako izađe mnoštvo naroda i zamoli ono što bi mu uvijek davao. 9 Pilat ih upita: »Hoćete li da vam pustim židovskoga kralja?« 10 On je dobro zapazio da su ga svećenički glavari predali iz zavisti. 11 Ali svećenički glavari nagovoriše narod da im radije pusti Barabu. 12 Pilat im odvrati: »A što da činim s ovim što ga zovete židovskim kraljem?« 13 Oni povikaše: »Razapni ga!« 14 »A što je zlo učinio?« upita ih Pilat. Oni su samo vikali još jače: »Razapni ga!« 15 Pilat htjede zadovoljiti narod i pusti mu Barabu. A Isusa dade bičevati i predade da ga razapnu.
16 Vojnici ga odvedoše unutar dvora, u pretorij, i sazvaše cijelu četu. 17 Ogrnuše mu skrletnu kabanicu, opletoše vijenac od trnja i staviše mu na glavu. 18 Tada su ga pozdravljali: »Zdravo, kralju židovski!« 19 Pritom su ga udarali trskom po glavi, pljuvali na nj, pregibali svoje koljeno i klanjali mu se. 20 Pošto su mu se tako narugali, svukoše mu skrletnu kabanicu i obukoše ga u njegove vlastite haljine. Tada ga povedoše van da ga razapnu.
21 Natjeraše nekoga koji je dolazio s polja i upravo prolazio, Šimuna iz Cirene, Aleksandrova i Rufova oca, da mu ponese križ. 22 Tako ga dovedoše na mjesto Golgotu, što znači kosturnica. 23 Ondje mu dadoše vino sa smirnom. Ali on ne uze. 24 Tada ga razapeše i između sebe razdijeliše njegove haljine bacivši za njih kocke tko će što dobiti. 25 Bila je treća ura kad ga razapeše. 26 Natpis s naznakom njegove krivnje glasio je: »Židovski kralj.« 27 S njim razapeše dva razbojnika, jednoga s njegove desne, drugoga s njegove lijeve. 28 29 Prolaznici su hulili na nj, mahali glavom i govorili: »Ha, ti ćeš razvaliti Hram i u tri ga dana opet sagraditi! 30 Siđi s križa i spasi samoga sebe!« 31 Isto su mu se tako rugali i svećenički glavari s pismoznancima i govorili jedan drugome: »Druge je spašavao, a samoga sebe ne može spasiti. 32 Mesija, Izraelov kralj, neka sad siđe s križa, da vidimo i vjerujemo!« I oni što su bili s njim razapeti rugali su mu se.
33 O šestoj uri nastade tama po svoj zemlji što je potrajala do devete ure. 34 O devetoj uri povika Isus iza glasa: »Eloi, Eloi, lema sabahtani«, što znači: »Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?« 35 Neki od onih što su okolo stajali čuše to i rekoše: »Zove Iliju.« 36 Tada otrča jedan, namoči spužvu octom, natače je na trsku, dade mu da pije i reče: »Da vidimo hoće li doći Ilija da ga skine!« 37 A Isus još jedanput povika iza glasa i izdahnu. 38 Tada se hramska zavjesa razdera na dvoje: odozgo do dolje. 39 Satnik, koji je stajao prema njemu i vidio gdje tako izdahnu, reče: »Zaista, ovaj je čovjek bio Sin Božji.« 40 Izdaleka su gledale i žene, među njima Marija Magdalena, Marija, mati Jakova Mlađega i Josipa, i Saloma. 41 One su ga pratile već u Galileji i posluživale ga. I još su mnoge druge bile tamo koje su s njim bile uzašle u Jeruzalem.
42 Već je bila večer, usto priprava, dan uoči subote. 43 Tada dođe Josip iz Arimateje, ugledan vijećnik, koji je također očekivao Božje kraljevstvo. On odvažno pođe k Pilatu i zamoli mrtvo Isusovo tijelo. 44 Pilat se začudi da je već umro. Zato dozva satnika i zapita je li umro. 45 Kad mu satnik to potvrdi, darova Josipu mrtvo tijelo. 46 Ovaj kupi platno, skinu ga i zavi ga u platno. Tada ga položi u grob koji je bio isklesan u stijeni. Pred ulaz u grob navali kamen. 47 Marija Magdalena i Marija, Josipova mati, gledale su gdje je bio položen.
Evanđelje po Marku 14,1 – 15,47