Evanđelje po Luki 11,1-13

¹ Jednom se molio na nekom mjestu. Kad je završio, zamoli ga jedan od njegovih učenika: »Gospodine, nauči nas moliti, kao što je i Ivan naučio svoje učenike.« ² Tada im on reče: »Kad molite, govorite:
Oče,
neka se sveti tvoje ime!
Neka dođe tvoje kraljevstvo!
³ Kruh naš svagdanji daji nam svaki dan!
⁴ Oprosti nam naše grijehe;
jer i mi opraštamo svojim dužnicima!
I ne uvedi nas u napast!«
⁵ Tada nastavi: »Netko od vas ima prijatelja. K njemu ode u ponoć i rekne mu: Prijatelju, pozajmi mi tri kruha! ⁶ Došao mi je prijatelj s puta, i nemam mu što postaviti. ⁷ A on mu iznutra odgovori: Ne uznemiruj me! Vrata su već zatvorena i djeca su sa mnom u postelji. Ne mogu ustati da ti dam. ⁸ Kažem vam: Ako i ne ustane da mu da zato što mu je prijatelj, ali zbog njegova dosađivanja ustat će i dat će mu što treba.
⁹ I ja vama kažem: Molite, i dat će vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvorit će vam se. ¹⁰ Jer svaki koji moli, prima; tko traži, nalazi; tko kuca, otvara mu se. ¹¹ Ako netko od vas zamoli svoga oca kruh, dadne li mu možda kamen? I ako zamoli ribu, dade li mu mjesto ribe zmiju? ¹² Ili ako zamoli jaje, dade li mu onda škorpiona? ¹³ Kad dakle vi, koji ste zli, znate svojoj djeci davati dobre darove, koliko će više nebeski Otac dati Duha Svetoga onima koji ga za to mole!«