14 U određeni čas sjede Isus za stol i apostoli s njim. 15 On im reče: »Vrlo sam želio ovu vazmenu gozbu održati s vama, prije nego podnesem muku. 16 Jer vam kažem: Ne ću je više jesti, dok se ne dovrši u Božjem kraljevstvu.« 17 Tada uze čašu, zahvali i reče: »Uzmite je i razdijelite među sobom! 18 Jer vam kažem: Odsad ne ću više piti od trsova roda, dok ne dođe Božje kraljevstvo.« 19 Onda uze kruh, zahvali, razlomi ga i dade im ga govoreći: »Ovo je moje tijelo koje se predaje za vas. Ovo činite u spomen na mene!« 20 Isto tako uze poslije večere čašu i reče: »Ova čaša Novi je savez u mojoj krvi koja se prolijeva za vas.
21 Ali evo, ruka mog izdajnika je sa mnom na stolu. 22 Sin Čovječji ide, doduše, kao što je određeno; ali teško čovjeku koji ga izdaje!« 23 Tada oni stadoše jedan drugoga pitati tko je od njih koji bi to mogao učiniti.
24 Nastade također prepirka među njima o tome tko je od njih najveći. 25 On im reče: »Kraljevi neznabožačkih naroda njihovi su gospodari, i njihovi vladaoci nazivaju se dobrotvori. 26 Vi ne postupajte tako: Nego tko je najveći među vama, neka bude kao najmanji, starješina kao sluga. 27 Jer tko je veći: Koji sjedi za stolom ili koji služi? Nije li onaj koji sjedi za stolom? A ja sam među vama kao sluga. 28 Vi ste u mojim kušnjama ustrajali sa mnom. 29 Zato ostavljam vama kraljevstvo kao što je moj Otac ostavio meni. 30 Vi ćete u mome kraljevstvu jesti i piti za mojim stolom i sjediti na prijestoljima i suditi dvanaest Izraelovih plemena.«
31 »Šimune, Šimune! Evo, sotona zatraži da vas smije rešetati kao pšenicu. 32 A ja sam molio za tebe, da se tvoja vjera ne pokoleba. Zato ti, kad se obratiš, počni utvrđivati svoju braću!« 33 On mu odvrati: »Gospodine, spreman sam s tobom ići u tamnicu i u smrt.« 34 A on odvrati: »Petre, kažem ti: Još danas, prije nego zapjeva pijetao, triput ćeš zanijekati da me poznaješ.«
35 Dalje im reče: »Kad vas poslah bez kese, bez torbe, bez obuće, je li vam što nedostajalo?« »Nije« odgovoriše oni. 36 »Ali sad«, nastavi on, »koji ima kesu, neka je uzme sa sobom, isto tako svoju torbu. Tko to nema, neka proda svoj plašt i kupi za to mač! 37 Jer vam kažem: Na meni se još mora ispuniti riječ Pisma: On je ubrojen među zločince. Tako se na meni ispunjava sve što je zapisano.« 38 Tada viknuše oni: »Gospodine, evo, ovdje dva mača!« A on im odvrati: »Dosta je.«
39 Tada izađe i ode, po svom običaju, na Maslinsku goru. Za njim su pošli njegovi učenici. 40 Kad dođe tamo, reče im: »Molite se da ne padnete u kušnju!« 41 Udalji se od njih koliko se može kamenom dobaciti, klekne na koljena i pomoli se: 42 »Oče, ako hoćeš, uzmi ovu čašu od mene! Ali ne moja, nego neka bude tvoja volja!« 43 Tada mu se ukaza anđeo s neba i okrijepi ga. 44 Kad ga je napala smrtna tjeskoba, molio se još usrdnije. Njegov je znoj bio kao kaplje krvi što su tekle na zemlju. 45 Diže se od molitve i pođe k svojim učenicima, ali ih nađe gdje spavaju od žalosti. 46 Tada im reče: »Što spavate? Ustanite i molite se da ne padnete u kušnju!«
47 Dok je još govorio, pojavi se četa. Juda, jedan od dvanaestorice, išao je pred njom. On pristupi k Isusu i poljubi ga. 48 Isus mu reče: »Juda, poljupcem izdaješ Sina Čovječjega?« 49 Kad njegovi pratioci vidješe što će biti, viknuše: »Gospodine, da udarimo mačem?« 50 I jedan od njih udari slugu velikoga svećenika i odsiječe mu desno uho. 51 A Isus reče: »Pustite! Ne dalje!« Tada se dotače uha i iscijeli ga. 52 A svećeničkim glavarima, nadstojnicima hramske straže i starješinama što su bili došli na nj, Isus reče: »Kao na razbojnika izađoste s mačevima i toljagama. 53 Danomice sam bio kod vas u Hramu, i niste stavili ruke na mene. Ali je ovo vaš čas i vlast tame.«
54 Tada ga uhvatiše i odvedoše u kuću velikoga svećenika. Petar je išao za njim izdaleka. 55 Nasred dvorišta naložili su vatru i posjedali naokolo. I Petar sjede među njih. 56 Kako je on tako sjedio u svjetlu ognja, vidje ga jedna sluškinja, upre pogled u njega i reče: »I ovaj je bio s njim.« 57 On zanijeka i reče: »Ženo, ne poznajem ga.« 58 Malo zatim ugleda ga drugi i reče: »I ti si jedan od njih.« Petar odvrati: »Čovječe, nisam.« 59 Oko jednu uru kasnije ustvrdi opet drugi: »Zaista, i ovaj je bio s njim, jer je Galilejac.« 60 Petar odvrati: »Čovječe, ne znam što govoriš.« Odmah, dok je on još govorio, zapjeva pijetao. 61 Tada se obazre Gospodin i pogleda Petra. I Petar se sjeti Gospodinove riječi koju mu je kazao: »Još prije nego danas zapjeva pijetao, triput ćeš me zatajiti.« 62 Izađe napolje i stade gorko plakati.
63 Ljudi koji su Isusa držali zarobljena rugali su mu se i zlostavljali ga. 64 Pokrili su mu oči i govorili: »Proreci tko je koji te udari!« 65 Još su mnoge druge uvrede izricali protiv njega.
66 Kad osvanu dan, sabraše se narodne starješine, svećenički glavari i pismoznanci i dadoše ga odvesti u svoju skupštinu. Oni rekoše: »Ako si ti Mesija, kaži nam!« 67 On im odvrati: »Ako vam kažem, ne ćete mi vjerovati; 68 ako vas upitam, ne ćete mi odgovoriti. 69 Ali odsad će Sin Čovječji sjediti s desne strane svemogućega Boga.« 70 Tada svi rekoše: »Ti si dakle Sin Božji?« On odgovori: »Da, jesam!« 71 Tada povikaše: »Što trebamo još svjedočanstvo? Jer sami čusmo iz njegovih vlastitih usta.«
Isus pred rimskim upraviteljem Pilatom
23
1 Tada se svi podigoše i odvedoše ga Pilatu. 2 Ondje ga počeše optuživati: »Nađosmo da ovaj buni naš narod, da zabranjuje plaćati caru porez, i da se pravi Mesijom, kraljem.« 3 Pilat ga upita: »Jesi li ti židovski kralj?« On mu odgovori: »Ti kažeš.« 4 Pilat izjavi svećeničkim glavarima i narodu: »Ja ne nalazim nikakve krivnje na ovome čovjeku.« 5 Ali oni su još jače zahtijevali: »On buni svojim naukom narod po svoj judejskoj zemlji, počevši od Galileje dovde.«
6 Kad je to čuo Pilat, raspita se je li on Galilejac. 7 Kad dozna da je iz Herodova područja, posla ga k Herodu koji je onih dana također boravio u Jeruzalemu. 8 Herod se vrlo obradova kad vidje Isusa. Odavno je želio vidjeti ga zbog onoga što je čuo o njemu, i nadao se da će vidjeti od njega kakvo čudo. 9 I tako ga stade pitati za mnogo toga. Ali mu Isus ništa ne odgovori. 10 Svećenički glavari i pismoznanci stajali su pritom i neprestano ga tužili. 11 Tada mu se naruga Herod sa svojom pratnjom. Za porugu mu dade obući bijelu haljinu i posla ga tako natrag Pilatu. 12 U taj se dan sprijateljiše Herod i Pilat, dok su prije bili neprijatelji.
13 Pilat tada sazva svećeničke glavare, članove Visokoga vijeća i narod 14 i reče im: »Dovedoste preda me ovoga čovjeka, jer navodno buni narod. Ja sam ga pred vama saslušao, ali nisam našao opravdanu nijednu od tužbi što ih vi iznosite protiv ovoga čovjeka. 15 Isto tako ni Herod; jer ga posla natrag k nama. Eto, on nije ništa učinio što zaslužuje smrt. 16 Kaznit ću ga dakle i onda pustiti.« 17
18 Tada svi zajedno povikaše: »Uzmi ovoga! Pusti nam Barabu!« 19 Onaj je ležao u tamnici zbog neke bune u gradu i zbog nekog umorstva.
20 A Pilat im opet prozbori, jer je htio pustiti Isusa. 21 Ali su oni vikali: »Raspni ga, raspni!« 22 On ih upita po treći put: »Pa što je zlo on počinio? Ja ne nalazim na njemu ništa što bi zasluživalo smrt. Kaznit ću ga i onda pustiti.« 23 Ali su oni zahtijevali samo još žešće i glasnije da Isus bude razapet, i vika je njihova bivala sve jača. 24 Pilat presudi da bude izvršeno prema njihovu zahtjevu. 25 Pusti im onoga koji je ležao u tamnici zbog bune i umorstva i koga su tražili. A Isusa preda njihovoj volji.
26 Dok su ga vodili, zaustaviše Šimuna Cirenca, koji je dolazio iz polja, i stave na njega križ da ga nosi za Isusom. 27 Veliko mnoštvo naroda išlo je za njim, i žene koje su za njim plakale i naricale. 28 Isus se obazre prema njima i reče: »Kćeri jeruzalemske, ne plačite za mnom, nego plačite za sobom i za svojom djecom! 29 Jer eto, doći će dani kada će se reći: Blago nerotkinjama, ženama koje ne rodiše i ne dojiše! 30 Tada će se dovikivati gorama: Padnite na nas! i brežuljcima: Pokrijte nas! 31 Jer kad tako čine zelenu stablu, što će onda biti od suha?«
32 S njim su vodili još dva zločinca da ih pogube.
33 Kad dođoše na mjesto koje se zove Lubanja, razapeše ga ondje. Isto tako zločince, jednoga s njegove desne, drugoga s njegove lijeve. 34 A Isus se molio: »Oče, oprosti im; jer ne znaju što čine!« Zatim razdijeliše njegove haljine bacivši za njih kocku. 35 Narod je tamo stajao i gledao. A članovi Visokoga vijeća rugali su se: »Druge je spasio; neka sad spasi samoga sebe, ako je Božji Pomazanik, Izabranik.« 36 I vojnici su mu se rugali. Pristupali su k njemu, pružali mu ocat 37 i govorili: »Ako si židovski kralj, spasi samoga sebe!« 38 Nad njim je bio natpis: »Kralj židovski«.
39 Jedan od zločinaca što su visjeli na križu hulio je na njega govoreći: »Zar nisi ti Mesija? Onda spasi samoga sebe i nas!« 40 A drugi je ovoga korio i govorio: »Zar se ne bojiš Boga, kad i sam trpiš jednaku kaznu? 41 Mi dakako s pravom, jer primamo pravednu kaznu za svoja djela, a ovaj nije ništa zlo počinio.« 42 Onda nastavi: »Isuse, spomeni me se kad dođeš u svoje kraljevstvo!« 43 On mu reče: »Zaista, kažem ti: Danas ćeš još biti sa mnom u raju!«
44 Bilo je oko šeste ure kad na svu zemlju pade tama koja potraja do devete ure. 45 Sunce pomrča, i hramska se zavjesa razdera na dvoje. 46 Tada povika Isus iza glasa: »Oče, u tvoje ruke predajem svoj duh!« To reče i izdahnu.
47 Kad vidje satnik što se dogodi, stade slaviti Boga i reče: »Zaista, ovaj je čovjek bio pravedan!« 48 Sav narod koji je pribivao ovome prizoru i vidio što se zbilo, udarao se u prsa i vraćao se kući. 49 Svi njegovi znanci i žene koje su išle za njim iz Galileje stajali su na nekoj udaljenosti i to gledali.
50 A bio je vijećnik po imenu Josip, plemenit i pravedan čovjek, koji je bio rodom iz Arimateje, grada u Judeji, i očekivao Božje kraljevstvo. 51 On nije bio pristao na njihov zaključak i postupak. 52 On ode k Pilatu i zamoli za Isusovo tijelo. 53 Tada ga skide, obavi ga platnom i položi ga u grob u stijeni u koji još nitko nije bio položen.
54 Bio je dan priprave, i subota je već svanjivala. 55 Žene koje su s Isusom došle iz Galileje išle su s Josipom i vidjele su grob i kako je pokopano Isusovo tijelo. 56 Potom se vratiše i pripraviše mirise i pomasti.
U subotu su držale počinak prema Zakonu.
Evanđelje po Luki 22,14 – 23,56