Evanđelje po Luki 5,1-11

¹ On je stajao kraj Genezaretskoga jezera. Narod se nakupio oko njega da sluša Božju riječ. ² Tada vidje dvije lađice gdje stoje na obali. Ribari su bili izašli iz njih i čistili svoje mreže. ³ On uđe u jednu lađicu koja je pripadala Šimunu i zamoli ga da malo otisne od kopna. Tada sjede i poče učiti narod iz lađice.
⁴ Kad je završio svoj govor, reče Šimunu: »Izvezi na pučinu, i bacite svoje mreže te lovite!« ⁵ »Učitelju«, odvrati Šimun, »svu smo se noć trudili, i ništa ne uhvatismo. Ali na tvoju riječ bacit ću mreže.« ⁶ Učiniše to i uhvatiše tako veliko mnoštvo riba da su im se mreže razdirale. ⁷ Zato dadoše znak svojim drugovima u drugoj lađici da dođu i da im pomognu. I dođoše. Napuniše obje lađice tako da su se gotovo potopile. ⁸ Kad to vidje Šimun Petar, pade Isusu pred noge i reče: »Gospodine, otiđi od mene, jer sam čovjek grješan!« ⁹ Jer je bilo obuzelo zaprepaštenje njega i sve njegove drugove zbog mnoštva riba koje su upravo ulovili; ¹⁰ isto tako i Jakova i Ivana, Zebedejeve sinove, koji su bili Šimunovi drugovi. Tada reče Isus Šimunu: »Ne boj se! Odsad ćeš loviti ljude.« ¹¹ Tada izvukoše lađice na zemlju, ostaviše sve i pođoše za njim.